Pre izvesnog vremena poveze me kolega do posla i tako probijajući se kroz beogradski saobraćajni kolaps u jutarnjim satima, krećemo se Cvijićevom ulicom iz pravca D.Tucovića ka Venizelosovoj. Kada smo došli otprilike na raskrsnicu sa Takovskom, ono malo parče do Despota Stefana gde se obično zaglave i blokiraju raskrsnicu, počinje zaplet.
Tu imamo 3 saobraćajne trake: leva je za smerove levo i pravo, srednja je samo za smer pravo i desna je samo za smer desno i tu je obično uključena uslovna strelica. I on nekako uspe da se ugura u levu saobraćajnu traku gde su dozvoljeni smerovi levo i pravo. Ispred nas vozilo uredno čeka otvaranje semafora. Kada se uključilo zeleno svetlo, vozač ispred tek tada daje pokazivač pravca (migavac) da skreće levo a mi iza njega bi hteli pravo. Međutim kako iz suprotnog smera ide isto tako kolona vozila koju vozač ispred mora da propusti i obično mogu samo 2 do 3 vozila da skrenu, to moj kolega leže iz sve snage na sirenu uz salvu psovki na ovog vozača ispred. Bilo kako bilo, promeni se signal na semaforu u crveno i mi ostadosmo da čekamo sledeće otvaranje.
Pitam ja njega, nekoliko sekundi posle izliva besa, zašto svira i psuje na vozača ispred kad čovek ide gde mu je dozvoljeno, ne može da preskače redosled? Odgovara on meni vrlo stručno, pa zato što idiot nije dao migavac ranije da znam da hoće da ide levo, onda verovatno ne bih stao iza njega ili bih pokušao da se prestrojim u srednju traku koja je namenjena samo za smer pravo a ne da me uhvati semafor i čekam!
I tako prećutim ja situaciju, ne vredi se smarati.
Međutim, ne prođe mnogo vremena ja opet sa tim istim kolegom u istoj situaciji na istoj raskrsnici ali za razliku od prethodnog puta, sada mi skrećemo levo a ne idemo pravo. I kada se uključilo zeleno svetlo uključi i on tek tada migavac da pokaže da skreće levo. U tom momentu kreće orkestar vozača u vozilu iza nas sa grimasama i otvaranjem usta koje su nedvosmisleno ukazivale da su u pitanju sočne srpske psovke. Moj kolega promrlja šta hoće bre ovaj idiot, pa ne mogu da preskačem vozila, je l’ vidi on da skrećem levo? Sačekam ja da on obavi skretanje i taman nekoliko sekundi posle cele situacije dok je stajao na crveni signal u Despota Stefana, pitam ga je l’ mu jasno zašto ga lik opleo? Odgovara on da mu nije jasno. Pa kako ti nije jasno kada si pre samo nekoliko nedelja na istom mestu ti trubio i psovao vozača ispred jer je uradio to isto što si i ti sad uradio.
Pita on pa gde sam pogrešio? Pa nigde, samo što ti je bilo teško da pre raskrsnice, pravovremeno uključiš migavac i staviš do znanja ostalim učesnicima u saobraćaju da želiš da ideš levo, tako da bi vozač iza bio na vreme obavešten o tvoj nameri pa bi se prestrojio ili sačekao kulturno da skreneš. Ovako ti si celu operaciju odradio sa dosta zakašnjenja odnosno tek kada se na semaforu uključilo zeleno svetlo.
Em si obavezan po ZOBS-u da na vreme uključiš signalizaciju za šta retko ko od saobraćajnih policajaca kažanjava, em se buniš u oba slučaja. Vidiš li kako je tebe sačekala ista situacija za koju si se prethodno bunio? Kada bi većina vozača razmišljaja na načn da se i on sutra može naći u istoj situaciji, mnogo bolje i brže bi se odvijao saobraćaj.
To naravno kod nas nije slučaj.
Dakle, uključi pokazivač pravca – migavac, ne košta ništa a puno znači!
ZOBS
Član 32. Stav 3
Nakon uveravanja da sme da otpočne željenu radnju vozač je dužan da
druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajući im znak
pomoću pokazivača pravca ili, ako oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač
koji pokazivačem pravca daje propisani znak, mora davati znak za sve vreme vršenja
radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka.Član 48. Stav 2
Vozač je dužan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvrši
prestrojavanje i zauzme položaj na saobraćajnoj traci predviđenoj za prolazak kroz
raskrsnicu u smeru u kojem želi nastaviti kretanje.