Narodna skupština Republike Srbije donela je 5.maja 2011. godine Zakon izvršenju i obezbeđenju koji će početi da se primenjuje po isteku 4 meseca od dana stupanja na snagu, dakle septembra ove godine.
I po ko zna koji put idemo u pravcu Evrope, donosimo zakone koji odavno postoje i primenjuju se u EU ali nikako da se približimo EU. Država rešila da stane na put dužnicima ali nije jasno da li će prvo početi od sebe same jer je ona najveći i najneuredniji dužnik.
Ono što ovde zabrinjava je kao i kod ostalih zakona kojima se približavamo EU a to je naš standard. U uslovima kada smo uspeli da napucamo preko milion nezaposlenih, da ojadimo veliki broj malih privatnih firmi koje su trebale da budu stub društvenog razvoja a s druge strane da enormno povećamo broj zaposlenih u državnoj upravi sasvim je logično da raste broj dužnika.
Ali pazi sad, mi građani moramo da izmirujemo sve svoje obaveze prema državi što nije sporno da bi ista funkcionisala, međutim da li većina to uopšte može ako im je toliko standard srozan da se nema što kaže narod „ni za ‘leba“? Samo u poslednje 2 godine od početka krize ovde je ostalo bez posla preko 400.000 ljudi sa tendencijom daljeg povećanja tog broja. S druge strane, države je preskupa, ogroman broj ministarstava, državnih agencija, komisija i šta sve ne još, šire rupu u budžetu koji gle čuda se popunjava ne iz privrednih aktivnosti nego iz kredita MMF i drugih spoljnih izvora!
A to znači samo jedno: dugovi države se gomilaju, mi ništa ne radimo, neko će to morati da vrati a ko? Ili možda još bolje pitanje je da li u svetu postoje neki međunarodni privatni izvršitelji koji će uz upotrebu sile da naplate svoja potraživanja? Šta bi u tom slučaju oni trebali da nam uzmu i da li u taj dug spada i lična imovina građana? Ko će da za takvu politiku odgovara?
Dakle, ovaj zakon je preuranjen i mislim da će biti mnogo problema u njegovoj primeni, možda mogu nekoj bakici ili dekici da zaplene imovinu ali baš bih voleo da vidim kako će to da sprovedu u nekom lokalnom delu, manjem mestu gde se svi poznaju i gde u velikoj većini dogovorno niko ništa ne plaća jer pored niskog standarda i kada su plaćali ništa nisu dobili zauzvrat osim kriminala i korupcije neviđenih razmera za koju niko nikad nije odgovarao kako treba da se odgovara? U ovakvim slučajevima posledice mogu biti tragične.
U gradovima gde je narod poprilično otuđen to će nekako i da prođe ali i tu postoji opasnost od ogorčenih pojedinaca što takođe može da se završi sa tragičnim posledicama.
Zakon možete preuzeti ovde