Nemate posao i želite da započnete sopstveni biznis? Imate ideju i odlučili ste se za e-trgovinu jer je svetski trend nezaustavljiv rast internet prodaje. Pomoći ćete sebi i svojoj državi izvozom usluga ili robe i time omogućiti devizni priliv preko potreban privredi.
Ništa lakše, krenite snagom i umećem u posao a mi ćemo se potruditi da vam vrlo uspešno otežamo poslovanje i time omogućimo da se što pre sami izvezete iz sopstvene zemlje tamo gde takve jedva čekaju:
Osam stvari zbog kojih sam prodao WTFJeans ili zašto Srbija svoje privrednike gleda kao kriminalce
Izvor: diling.me
Nije novost, Pravi Klik DOO, hrvatska tvrtka koja stoji iza respektabilnih projekata Crno Jaje i GoHome je preuzela 100% vlasništva nad mojim WTFJeans. Puno kolega mi je čestitalo, kao i ekipi u Pravom Kliku, ipak, iz Srbije sam uglavnom dobijao pitanja zašto sam to uradio?
Pre neki dan sam Sandri dao kratku izjavu o tome, a sada bih malo detaljnije. U isto vreme, ovaj post može pomoći wannabe e-trgovcima da čuju na koje probleme mogu naići, ali i Vladi Republike Srbije da što pre sredi ovo alarmantno stanje i pomoći malim privrednicima u e-trgovini .
Odmah na početku bih napomenuo da je glavni razlog prodaje WTFJeansa bila užasna stvar da, kad su vam klijenti u US, a vi prodajete fizički proizvod odavde, minimalno vreme isporuke 20tak dana – Američki klijenti su navikli na dostavu u roku od 2 do 3 dana. Imate naravno razne varijante ultra brze pošte (cca 48h) raznim DHL, UPS i ostalima, ali cena tog transporta je takva da na kraju imate totalno sumanutu cifru koju korisnik treba platiti i to ne ide.
Iskreno, taj problem imate generalno iz bilo koje zemlje EU, ali da je bilo samo tog problema, borio bih se sigurno i dalje. Stvari su mnogo komplikovanije, pored tog problema imate gomilu nelogičnih stvari koji su posledica sumanutih srpskih zakona koji bukvalno uništavaju male privrednike u njihovom pokušaju uneti devize u ovu zemlju prodajom preko interneta. Ali, krenuo bih od zaključka:
Svojim zakonima, Srbija će vam na sve moguće načine otežati raditi u e trgovinu fizičkim stvarima i time učiniti totalno nekonkurentnim na svetskom tržištu. I ne samo to, Srbija vam svojim zakonima daje do znanja da ste za nju po defaultu kriminalac, uništa vam kredibilitet kod inostranih kupaca i reketari i vas, ali i vaše kupce.
Do ove percepcije sam došao nakon godinu dana rada iz Srbije, radeći proizvodnju u Srbiji koju sam izvozio uglavnom na američko tržište i tako smanjivao devizni deficit zemlje, ali i brendirajući tu istu Srbiju u svetu primerima da znamo proizvesti inovativne, originalne i funkcionalne stvari.
Želim navesti osam glavnih stvari koje su me dovele do gore pomenutog zaključka, kao i preporuke Vladi Srbije da svoje zakone promeni i time pomogne maloj privredi, ali i sebi jer ti mali privrednici joj mogu puno pomoći.
1. PRIJAVA DEVIZNOG PRILIVA
Svaki put kad vam stigne devizni priliv na račun, morate se pravdati banci (tj. državi) odakle vam taj novac. Time, Srbija daje signal svim privrednicima u Srbiji (onima koji stvaraju posao u ovoj zemlji i od koje se država izdržava) da su svi po defaultu za njih eventualni kriminalci i da se svako kad unese devize u zemlju mora pravdati! Naravno da nimalo ne podržavam pranje novca i malverzacije, ali čemu onda služe tragovi u vidu bankovnih transakcija kao i fakture koje izdajemo klijentima? Ne želim da me država na prvu loptu tretira kao kriminalca i da joj po defaultu moram dokazivati suprotno!
2. NASILNA PRODAJA DEVIZA FIRME
Kada imate svoj online shop za maloprodaju i naplaćujete strancima putem kartica, nemate pravo zadržati devize koje su VAŠE, nego vas država nasilno tera prodati te devize banci. Naravno, po prodajnom kursu te banke. Ako ipak firma ima „zakonsko pravo“ (pogledaj tačku 4) kupiti devize, onda to ona može uraditi, ali ovaj put, naravno po kupovnom kursu. Meni ovo liči na klasično reketarenje i nasilničko ponašanje.
3. ZAKONSKA NEMOGUĆNOST POŠTOVANJA KUPACA
U prethodnoj tački ste videli šta vas čeka kad inostranom kupcu putem kartične naplate u maloprodaji prodate nešto. A šta se dešava ukoliko taj kupac poželi vratiti robu koju je kupio od vas?
Recimo da ste John Smithu iz New Yorka prodali robu za $100 kad je kurs dinara bio 85 dinara. A za 10 dana John Smith odluči da vam vrati robu – vi mu naravno morate vratiti novac. Ali taj dan kad mu vraćate novac je kurs dinara 87, ne više 85. Bez obzira što je on platio $100, vi mu ne možete vratiti $100, nego 8500 dinara.
Kako je na dan vraćanja kurs 87 dinara, kupac će na svoj račun dobiti samo $97,70. Dakle za kupca ispada da ste mu ovim ukrali $2,3!? Ajde sada vi objasnite John Smithu zašto je to tako. I naravno, John Smith će svima oko sebe pričati to loše iskustvo, njega ne interesuju zakonske zavrzlame.
4. ČUVANJE SREDSTAVA U DEVIZAMA JE ZABRANJENO ZA FIRME!
Dakle imate situaciju da ste prodali pantalone John Smithu iz New Yorka za $100 u maloprodaji putem sajta. Država vas naterala da te dolare odmah konvertujete u dinare. Sada ste vi odlučili kupiti dolare (po kupovnom kursu!!) od te banke i držati ih na vašem poslovnom računu. E pa ne može! Srbija ima svoja pravila za firme kako može kupovati devize. Samo u određenim situacijama možete kupovati (ali ne i čuvati) devize – recimo ukoliko plaćate inostrane fakture ili idete na službni put u inostranstvo itd. Zašto ne smem držati moja sredstva u kom obliku ja želim? Ja sam ta sredstva zaradio i na to platio porez. Zašto država određuje šta je za mene najbolje?
5. CARINA MORA PRESTATI OTVARATI PAKETE PRI IZVOZU!
Prodajete pantalone, majce, duksere preko interneta i šaljete kupcima u inostrastvo. Uložili ste novac u dizajn paketa koji vam pomaže da roba neoštećena stigne do kupca. E pa sve vam je to džabe! Na gornjoj slici kao i ispod ovog teksta imate stanje paketa kako ga je primio jedan kupac u Australiji – uzrok toga je što ga je srpska Carina otvorila, kasnije zalepila selotejpom i poslala.
Carina vam u IZVOZU praktično svaki drugi paket otvori i time ošteti pakovanje. Kad pogleda šta je unutra i ispretura robu, stavi na njega najobičniji selotejp. Srećno s time da će roba stići neoštećena do kupca! Posebna smejurija je kad vam Carina kaže da paket mora imati oko sebe pak papir i dostavnu adresu ispisanu markerom 🙂
Zamislite da Apple ili Amazon sutra odluči slati pakete iz Srbije i da im srpska carina otvara svaki paket za koji one procene da se treba otvoriti!? Ah da, i da ih tera da stavljaju pak papir oko njega i adresu ispišu rukom markerom? 🙂
6. ZAMENA ROBE U GARANTNOM ROKU
U Srbiji imate gomilu međusobno neusklađenih zakona, ali i neprimerenih vremenu u kojem poslujemo. Jedan od problema je kada se radi povrat robe u garantnom roku za koju vas država zakonom obavezuje, ali i vreme u kome živimo nalaže . Ukoliko prodajete u inostranstvo preko interneta, ista država vas tera platiti špediterske usluge “UVOZA” za robu koju vam kupci vraćaju na zamenu.
Dakle, vi legalno izvezete robu, a ako vam kupac vraća robu na zamenu, država to tretira kao uvoz. Pored toga, uz tu robu postoje uredni papiri na kojima se jasno vidi (pečat srpske carine) da je ta roba izvezena i da se vraća u garantnom roku. Troškovi tog procesa često prelaze cenu same robe, ne isplati vam se uopšte robu uzimati. O ovome sam već detaljnije pisao, od tada se stvar nije maknula ni milimetar.
7. SRBIJA ODREĐUJE KOLIKO SMETE POTROŠITI ZA MARKETING
Po poslednjim srpskim zakonima, kao troškovi na ime marketinga jednoj firmi se priznaje 10% od prometa koji je imala. Ukoliko potrošite na marketing više od 10% morate platiti porez na dobit za tu razliku što praktično znači kao da ste izvukli keš iz firme i iz svog džepa plaćali za marketing!
Ovo je, moram priznati, jedna od većih nebuloza za koje sam ikada čuo. I pored što vam na svakom koraku stavlja balvane među noge, Srbija vam i određuje koliko možete potrošiti na marketing i time vas stavlja u neravnopravnu poziciju naspram vaše konkurencije. Kada je business u samom početku, često moramo stavljati i do 60-70% od prometa da bi se uspeli probiti, sami izračunajte koliko ste u zaostatku.
8. SRBIJA NE DOZVOLJAVA DA IMATE RAČUN U INOSTRANSTVU
Srbija vam ni kao firmi ni kao fizičkom licu ne dozvoljava imati račun u inostranstvu. To je ogroman problem kada vam je tržište vani – u mnogo apsekata. Ja ću vam ovde preneti samo jedan slučaj iz prakse koji sam osetio na svojoj koži.
Kada sam radio košulju (WTFShirt), iz više sam razloga odlučio da to bude pomoću crowdfounding kampanje. Prva stvar je da Srbija uopšte nema zakon o crowdfoundingu. OK, nema veze snaći ću se i improvizovati. Radio sam kampanju na američkom sajtu Indiegogo. Uplate su naravno u dolarima, jednom kada skupim sredstva, Indiegogo uzme svoj procenat i uplati mi na poslovni devizni račun. I onda se desi zamislite šta! Srpski kupac dođe na sajt, kupi košulju i baaam! Ja sam od tog momenta u deviznom prekršaju!
Srpski zakoni ne dozvoljavaju da kao srpska firma prodate srpskom rezidentu robu za devize! Panika u redovima knjigovodstva odmah! Verujte mi da sam tokom cele kampanje radio šta god sam mogao samo da se u Srbiji čuje što manje o toj kampanji i da što manje u njoj prodam. Praktično, za srpsko tržište sam radio anti-kampanju. Zamislite ironiju, srpski proizvod, srpska firma, ali vi radite anti-kampanju i molite se da vam ne dođe srpski kupac jer će vas time oterati u carinski prekršaj!
ZAKLJUČAK
Ukoliko želite pokrenuti svoj e-business iz Srbije, posebno ukoliko želite prodavati fizičke stvari i slati ih u inostranstvo – proverite da li je Srbija ove probleme uklonila ili su i dalje na snazi. Ukoliko su na snazi i dalje želite raditi ovaj posao – bolje nemojte. Ukoliko kao ja živite van Srbije pa vam padne napamet da pokrenete nešto iz Srbije? Opet proverite ove probleme, mada je moj savet – svakako nemojte! 🙂
p.s.
Molim vas podelite ovaj blog post sa svojim prijateljima na društvenim mrežama. Na taj način svako od nas može učiniti bar malu stvar u stvaranju kritične mase kako bi se Srbija napokon setila da ove stvari izmene. Meni to neće biti od koristi, ali nekim novim snagama koje dolaze sigurno hoće 😉