+381.64.199.50.03 +381.61.661.84.97

Cena prevoza robe i stvari, cenovnik, cena selidbe

Cena usluge prevoza robe, stvari i selidbe se formira na osnovu nekoliko parametara: vrste i količine robe koja se prevozi, utrošenog vremena za utovar i istovar, pređene kilometraže.

Kao što je objašnjeno na stranici pronalaženje prevoznika oko oglašavanja da ne treba bukvalno shvatiti cene koje su istaknute u oglasima jer cena se formira na osnovu svakog konkretnog slučaja zbog čega je potrebno da u kontaktu sa prevoznikom dobijete pravu informaciju.

Takođe, u cenu prevoza ne ulaze troškovi putarine, terminala, parkinga, angažovanje radne snage ili eventualnog zadržavanja koje nije ugovoreno. Cena u slučajevima povremenog ili stalnog angažovanja je stvar dogovora sa prevoznikom.

Gde najčešće dolazi do zabune oko cene odnosno koji parametri i kada preovlađuju kod formiranja cene?

Ako se vežemo samo za istaknutu cenu po pređenom kilometru onda dolazimo u situaciju da za prevoz par stvari sa jedne adrese na drugu gde je razdaljina 2km a u oglasu stoji da je cena po km recimo 35 din, treba da platite ukupno 70 din što je, složićete se, nerealno.

Dakle, prevoznik ne stoji parkiran ispred vaše zgrade i čeka da ga pozovete već mora da dođe sa određene lokacije do vas, zadrži se kod utovara robe, preveze istu, zadrži se kod istovara i onda da se vrati odakle je došao što kada se sve zajedno sabere daje određenu cenu koja definitvno odstupa od cene po pređenom km. U uslovima haotičnog i preopterećenog saobraćaja u gradskoj zoni (naročito Beograda) troškovi prevoznika su mnogo veći (potrošnja goriva, amortizacija), zadržavanje je mnogo duže. I upravo su to razlozi zašto kod formiranja cene u gradskoj zoni ne preovlađuje parametar pređene kilometraže već vreme utrošeno za prevoz i količina robe i stvari koju treba prevoziti. Naravno, u vezi s tim i sama relacija u okviru gradske zone utiče na cenu pa je tako cena veća ukoliko se ide ka prigradskim naseljima. Ograničavajući faktor za teretna vozila preko 3.5 tone u vidu zabrane kretanja gradom odnosno kretanje samo tranzitom, takođe direktno utiče na cenu.

Još ako vam je potrebna radna snaga za utovar i istovar cena mora da raste.

Da, često se dešava da je angažovanje radne snage skuplje nego sam prevoz ali to nije ništa nerealno. Ne možete očekivati da vam neko iznese klavir na peti spart bez upotrebe lifta a da ga za to platite 500 din ili recimo da iznese 50 kutija parketa na treći sprat bez lifta za "male pare". Kao što je objašnjeno u prethodnim tekstovima, taj posao nije nimalo lak i to treba poštovati a onda i realno platiti. Svako ko smatra da to nije ništa, vrlo prosto, može se dokazati tako što neće angažovati radnu snagu već će platiti samo prevoz i probati da lično prenese svoju robu.

Ovde naglašavamo, što je često slučaj, da cena po angažovanom radniku varira ne samo zbog spratnosti objekta već i zbog količine i vrste tereta odnosno da li radnici utovaruju pikap, kombi ili kamion. Što je veća kategorija vozila za utovar to je i cena po radniku veća. Ovo se odnosi i na formiranje cene kod selidbi.

Cena selidbe se određuje na sličan način kao i cena prevoza robe i stvari s tim što je zbog specifičnosti samog posla najbolje koristiti opciju besplatne procene koju nudi većina prevoznika kako biste dobili tačnu cenu selidbe. Dakle, ono što utiče na cenu selidbe je pre svega veličina prostora koji se seli (stan manji ili veći, kuća, kancelarija, poslovni prostor), vrsta i količina stvari, potrebno prevozno sredstvo (pikap, kombi, kamion), relacija selidbe odnosno udaljenost između dve lokacije gde se preseljenje vrši, spratnost objekta i postojanja teretnog lifta i njegove upotrebljivosti, kolski prilaz objektu, broj potrebnog ljudstva, priprema i pakovanje stvari, materijal za pakovanje i zaštitu itd.

To je što se tiče cene kod lokalnog prevoza a kod međugradskog prevoza se često koristi jedan termin kod prevoznika "gaženi kilometar" ili "pun kilometar" koji nekad zbunjuje potencijalnog korisnika usluge prevoza pa da malo to pojasnimo.

"Gaženi ili pun kilometar" je u stvari zbir pređene kilometraže od jedne lokacije do druge i nazad. Dakle, računa se povratak na početnu lokaciju, recimo ako trebate prevoz robe od Beograda do Niša i imate u jednom pravcu razdaljinu 250 km, platićete ukupno 500 km (povratak u Beograd) tako da istakunuta cena po km u oglasu od recimo 35 din će u konkretnom slučaju iznositi 500*35=17.500 din.

Ovde postoje odstupanja u oglasima jer neki prevoznici u ovu cenu računaju i troškove putarine a neki ne pa zato imaju istaknutu nižu cenu što je jedan od razloga o kome sam ranije pisao da se precizno informište o uslovima prevoza u svakom konkretnom slučaju.

I za kraj, prevoz u inostranstvo bilo da se radi o bivšim republikama SFRJ ili EU zahteva takođe par dodatnih pojašnjenja. Kako se ovde radi o prevozu robe odnosno koriste se teretna vozila to morate da računate da ta vozila granicu ne prelaze gde i putnički saobraćaj već teretni saobraćaj. U tim slučajevima morate da imate i odrađenu špediciju za robu koju prevozite, eventualno plaćanje carine i sve što prati taj vid transporta. Većina prevoznika može da vam posredno pruži i taj vid usluge jer po prirodi posla sarađuju sa špediterima i poznaju proceduru ili mogu da vas upute na pravo mesto i time uštedite vreme oko pripreme neophodne dokumentacije. To su dodatni troškovi na cenu prevoza ali i stvar dogovora da sve odradite na jednom mestu.